Типография «Новый формат»
Стихотворение «СВЕТ И ПОЭЗИЯ (с серб.)»
Тип: Стихотворение
Раздел: Переводы
Тематика: Переводы
Автор:
Оценка: 5 +5
Баллы: 4 +4
Читатели: 4 +4
Дата:
Предисловие:

Анђелко Заблачански: 
Свет и поезиjа

Не знаш ти како је гаврану у мом погледу
Нити он зна шта се ван тишине ове крије
Док бескрван стојим у пропалих снова реду
Без намера јасних у простору илузије.

Не знаш ти шта све немир од црне птице иште
Ни како срце трепери од сила његових
Да у дрхтају сваком мало је позориште
Игра безнађа и наде свих прича јалових.

Не знаш баш ништа – осим да утробу ми кидаш
Да у мојим очима злослутна гнезда правиш
У соби самоће на мом рамену да ридаш
И својом суштином да плениш или ме давиш.

И да чујеш само победничких звона јеку
Брујање труба јуришника и речи просте
Док душу ми разројене мисли болно пеку
Да већ сутра неће хтети песми да опросте.

СВЕТ И ПОЭЗИЯ (с серб.)

Анджелко Заблачанский: 
СВЕТ И ПОЭЗИЯ 
(с серб.)

Не знаешь врану каково в моем гнездиться взоре
И он не знает скрыто что за тишиною
Пока стою в разрушенных мечтах бескровен
Среди иллюзий без намерений и воли.

Не знаешь - требует как будто к горлу нож приставил
И сладко сердцу под его крылом и горько
И в каждой дрожи как на малой сцене драма
Мрак игрищ и надежды всех пустых историй.

Не знаешь ничего - как только раздирать утробу
В моих глазах зловещие стружить гнездовья
И на плече рыдать в витальнице сиротства
И сущностью пленять или душить не вздрогнув.

И лишь бы звон колоколов чужих победных слышать
Рев труб штурмующих да их простые речи
Пока утробу жгут разрозненные мысли:
Мне завтра не простят подслушанную песню.

Послесловие:
© Copyright: Вера Арт, 2026
Регистрационный номер №0549010
от 10 апреля в 23:45
Обсуждение
Книга автора
Немного строк и междустрочий 
 Автор: Ольга Орлова