Предисловие:
НАДАТИ СЕ…
Сиги Сингидунум
Овај живот нас немилосрдно удара
Понекад удара са свих страна
Туче нас немилосрдно,
Док нам душа није пуна рана..
Често нас овај живот тако тешко погађа
Док наша болна срца не престану
Наше око се суши и сузе престају да теку из њега,
Онда се склупчамо у сенци и видимо болне ране...
И нема болнијих рана од издаје најближих,
Зато је она најтежа особа и најтеже нам је
Али и кад нам душа вене, ми престанемо да сањамо и дремамо,
Морамо наћи снагу у себи, јер живот трешње постоји, и у њему има наде.
НАДЕЯТЬСЯ...
Сиги Сингидунум
Сколь жизнь безжалостно жестока,
Со всех сторон штыки вонзая,
Стервятником терзая душу,
Что на кресте висит нагая,
Пока стучать не перестанут
Сердца, пронзенные умело,
Пока не истощатся слезы,
Агония не скорчит тело...
И нет смертельнее увечий, чем вероломство наших близких.
Но даже если души рвутся, найдите силы в жгучем горе
Спасти в себе любовь и веру, и дух пусть воспевает присно
Надежду – якорь безопасный в бушующем житейском море!..
|
