ЧУВСТВЕННОСТЬ
Анджелко Заблачанский
Слушай как в сердце моем бьется полночь глухая
Страхом охвачен - уходишь бледнее чем осень
Тонет корабль на глазах от меня ускользая
Гибнут мечты - сокрушительный шквал их уносит
.
Ты посмотри как Селена в глазах моих плачет
Та что когда-то над нами бесстыдно сияла
Видишь твой путь на ладонях моих обозначен -
Ярко горит безымянным отчаяньем пламя
.
Майские вишни горчат на губах моих стылых
Только вчера ты купалась в них будто в нирване
Ныне вкуси расстояние то что открылось
Речи умолкли давно на пустынном диване
.
С ливнем и пылью вдохни и меня в свою душу
Если волнение прошлого в грязь возвращает
Плесень и гниль там застыли в тиши равнодушья
Пахли когда-то мы сотами благоухая
.
Только предчувствием тронь - знай что бодрствую где-то
Движимый нашим безумьем и сильным желаньем
Вслушайся - вслед за тобою скитаюсь по свету
Луч и живое пятно в душной тьме расставанья
.
Чувством женским почуй - не телом не головою
Стоит ли выкрасить ветер мне грустию зыбкой
Или подаришь мне солнце грядущей зимою
Ты всегда стоишь предо мной с влекущей улыбкой
|
Послесловие:
Анђелко Заблаћански:
ЧУЛНОСТ
Слушај како поноћ бије у мојим недрима
Док од страха да одлазиш блед сам као јесен
Чуј у мени лађа тоне с напетим једрима
А хтео сам да свуд пловим сновима занесен
.
Гледај како плаче месец у мојим очима
Онај исти што с нама је у бестиду сјао
Види – гори пут ми твоја још на длановима
А већ сасвим у очај сам безимени пао
.
Загорчале мајске трешње на мојим уснама
А још јуче на њима си тражила нирвану
Окуси сад ту даљину што стоји у нама
Речи што се не изусте у празном дивану
.
Удахни ме као мирис кише у прашини
Кад се нога успомена само блату враћа
И све има воњ трулежи у нашој тишини
А некад смо мирисали попут медног саћа
.
Додирни ме само слутњом да негде постојим
Безумношћу нашом вођен и са жељом јаком
Пипни око себе само још свуд с тобом стојим
Као зрак и тамна мрља у дубоком мраку
.
Све осети само чулом које жена има
Да ли вреди да за мене ветар тугом бојиш
Или сунце да ми нудиш када стегне зима
И преда мном увек чулна у осмеху стојиш
